MICOV PODRŽAVA IDEJU O DOMAĆOJ LIGI: Hajde da oživimo naše košarkaške centre, a ne da razigravamo ekipe iz bivše Juge
Karijera Vladimira Micova trajala je preko dvadeset godina, u košarci je prošao sito i rešeto...
Igrao je za velike evropske klubove, trenirali su ga Etore Mesina, Ergin Ataman, Duško Ivanović, Andrea Trinkijeri... Postao je i heroj Turske osvojivši Evrokup u dresu Galatasaraja, što je bio najveći uspeh tamošnje klupske košarke sve dok Željko Obradović s Fenerom nije pokorio Evroligu.
Micov je zatvorio krug, vratio se u Srbiju i Beograd, gde se oseća najprijatnije, i sad je ponovo ruki, ali u pitanju je sasvim druga uloga u košarci.
U igračkoj penziji si već neko vreme, ali ne miruješ. Opet si početnik u košarci, ali sad u ulozi sportskog direktora Metalca. Kako se snalaziš i kakvi su rezultati u ovih nekoliko meseci?
- Da, tri i po godine ne igram i odmorio sam se od košarke. Nije to bilo ništa namerno, jednostavno mi je možda trebao odmor. Do pre dve godine nisam gledao košarku ni na TV. Više sam vrteo kanale, ako naiđe neka utakmica... Možda je došlo do zasićenja, ali nenamerno. Aktivirao sam se kad sam postao sportski direktor Metalca iz Valjeva. Dobra priča je što smo ugovorili saradnju s Partizanom na duže staze. Mi smo njih nekako požurili, jer Metalac godinama kuburi s ljudima koji vode klub. Tek krajem septembra se pojavljuje neko ko će pokušati da klub maltene spase od gašenja, od ispadanja iz lige - priča Micov za Kurir i dodaje:
- Obavezali smo se i da vratimo sva dugovanja kluba u rekordno brzom roku od šest meseci. I sastavili smo ekipu kako smo je sastavili.
Doveli ste tri mlada igrača iz Partizana, ali imate još momaka koji su od 2005. do 2007. godišta.
- Može se reći da je tim spoj talenta, mladosti i iskustva. Naravno, imamo neku vrstu obaveze da napravimo proces za ta tri klinca iz Partizana. Da se razvijaju, da napreduju. Na nama je da im to omogućimo, na njima da rade i da se trude. Što se tiče samih rezultata, ja sam na početku sezone molio lokalnu javnost za veliko strpljenje, jer sigurno da nije došao Partizan s magičnim štapićem i milion evra, pa evo, radite što god hoćete. Niti sam ja čarobnjak. Generalno, prva godina je stabilizacija kluba, vraćanje dugovanja, reorganizacija. Svakako plaćamo cenu sastavljanja ekipe sredinom septembra. Otud i ova pozicija na tabeli. Imali smo već tri promene igrača, nadam se da smo ih zamenili adekvatnim pojačanjima.
Kako ti je u novoj ulozi?
- Da je zanimljivo, jeste. Ovo je nivo koji ne poznajem, nisam ga nikad igrao. Sigurno sam već pogrešio u nečemu, i grešiću. Trudim se, a najviše plaćam cenu tome što ovaj nivo ne poznajem dovoljno. Ne znam igrače, koje je inače veoma teško naći za nekoliko hiljada dolara ili evra, tako ispod radara. Pogotovo strance, domaće tu i tamo poznajemo, ali generalno su stranci velika nepoznanica. Svi klubovi u KLS imaju iste probleme.
Da li te je nešto iznenadilo, da li je posao teži nego što si očekivao?
- Pa nije, igrao sam za ozbiljne klubove i ozbiljne organizacije. I dalje tvrdim da je Milano najbolje organizovan klub u Evroligi. Ranije je to bio CSKA, za koji sam takođe igrao pre više od deset godina. Dosta toga sam video i prošao. Mene je oduvek zanimala ta pozicija, kako volim da kažem, spona između nekog ko daje pare, ko god to bio - privrednik, političar, sportista, multimilioner, nebitno, i terena. Trenerski posao me nikad nije zanimao, niti će, hvala bogu. Ali, evo, ove sezone sam i dalje sebe uhvatio dosta puta da bih maltene da uletim na teren, da objasnim, da im pokažem klasično, kao deci. Ipak, svestan sam da je ovo daleko niži nivo od onog na kom sam igrao i na koji sam navikao.
Koliko ti to što si bio igrač i što vidiš probleme na raznim nivoima pomaže da shvatiš šta treba ekipi?
- Mnogo, to je svakako prednost. Zato što sam prošao nešto kao igrač, sad polako ulazim u upravu, gde bi trebalo da vodim računa o sportskom sektoru, terenu, treneru, igračima, menadžerima... Već znam kako igrači reaguju, kako trener reaguje, čak i menadžeri... Znam unapred i prepoznajem kad pokušavaju da primene neke cake ili da uhvate krivinu, jer i ja sam to radio i prošao, samo na daleko višem nivou, i mogu da ih preduhritim. Ono što smatram svojom prednošću jeste to što i dalje ulazim u svlačionicu Metalaca na poluvremenu i na kraju utakmice. Ne želim da se mešam u trenerski posao, ali jednostavno volim da pojedincima dam neki savet šta mogu da poboljšaju. To je više neki igrački, drugarski savet, da ne pomisle ko je ovde trener, tako da se držim onog svog, ali kažem, i dalje me ponekad povuče da uletim na teren, da objasnim, pokažem, čak i da zaigram. Šalim se s predsednikom kluba da treba da se skinem kao nekad Mikan i ovi ranije.
Ali nisi pipnuo loptu, koliko ja znam, malo duže?
- Tri i po godine je nisam pipnuo. Na placu s vikendicom imamo kao neki koš, ali to nije teren, to je više produženo parking-mesto, gde me moli sin, ali ni tad ne pipam loptu, retko, retko...
Kakve su vam ambicije u Metalcu? Klub ima veliku tradiciju, to je košarkaška sredina.
- Sigurno da je teško. Što se tiče kluba, skoro 80 godina postoji, iznedrio je velika imena. Trenutno mnogo zavisi od Grada, što je opet nedovoljno. Ima dosta problema ove godine, nema koga nisam zvao za finansijsku pomoć, ali jednostavno imaju loše iskustvo odranije, pa se i dalje pozivaju na to. Pokušavam da objasnim da je druga situacija, ja sam došao, uspeli smo da napravimo saradnju s Partizanom, malo je drugačija priča, ali oni traže da prođe prođe neko vreme pa da vidimo. Pritom stvarno pričamo o malim i smešnim iznosima, jer nama treba neka pomoć, pogotovo kad imate u vidu da sezona traje osam meseci.
Podržavaš ideju da se napravi domaća profesionalna liga, umesto da po regionu razigravamo neke klubove nebitne za nas. To bi sigurno imalo i rešilo neke probleme kad bi dolazili Zvezda i Partizan, onda bi i interesovanje sponzora bilo veće.
- Sigurno. Svi smo čuli za ideju Čovića i Pešića, ali minimalan budžet je pola miliona evra. Evo, prvi Metalac to ne bi ispunio. Iako imamo dogovor od kraja sezone da ćemo renovirati halu, Grad je izdvojio sredstva i ti čuveni stubovi bi trebalo da nestanu. U Valjevu i dalje ima publike, ima te energije, vole ljudi da gledaju košarku. Godinama unazad fali rezultata, fali nečega. Realno, ako gledamo tabelu ABA lige, naše ekipe godinama dominiraju. Sada pogotovo, kad su Partizan i Zvezda platili licencu za Evroligu. Oni više nemaju rezultatski interes, sem ovih ekipa za Evrokup. I onda mi razigravamo neke ekipe iz bivše Jugoslavije, umesto da možda pokušamo da probudimo neke naše centre. Izvukao sam podatak za ovu sezonu - u KLS nema kluba dalje od dva sata od Beograda. Jug Srbije ugašen, nema više Leskovca, Vranja, Pirota... Severnije je okej, Subotica se digla, svaka čast. Imate, evo, taj Džoker, koji ove godine ozbiljno kuburi, ne znam šta će biti s njim. Ali, generalno, sve se vrti na dva sata od Beograda.